Vozili smo BMW serije 7, test, ah taj Bemve

BMW serija 7

Za početak, napomena, neću ga kupiti! Ne samo zbog novaca, već i zato što se nakon nekoliko kilometra vožnje nametne dojam da ne vrijedi tih para. 100 000 eura u nekoj osnovnoj varijanti je too much. A najviše me pogađa to što za te novce dobiješ tek najosnovniju opremu a dalje sve ispočetka. Mislio sam, kada već iskrcaš sto tisuća onda si kralj.
       
Dođeš, preuzimaš, popiješ šampanjac... Ali ne, tek tada se moraš cjenkati i ponižavati. Oni ti nude neke nebuloze, sve po nekoliko tisuća eura a tebi je neugodno reći: Nemojte me zezati s tim, pa zar već nisam istresao sto tisuća?! Pa zar to nema u seriji!? A oni mrtvo hladno: Nema gospon, to spada u dodatnu opremu. A ono što ima u seriji nije nešto posebno. I sada da ne ispadneš papak koji vozi auto od sto soma a u njemu nema ništa od onog što kod jeftinijh automobila ima u seriji, ti naručuješ i naručuješ a na kraju te auto košta 140 000 eura. Strašno. I tako je kod svih skupih. Osobito te ožene Nijemci. Porsche je za poluditi. Tamo te pitaju, kod Carrere, hoćeš si nadoplatiti radio i klimu a auto košta 120 somova. Čast izuzecima poput Jaguara. Oni nakrcaju sve a ti biraj boju. To je pošteno. Kad već košta, neka košta, ali onda da ima sve i finito.

U osnovnu opremu im spada ono što i svaki Daeewoo ima. A memori paket, keyless Go, zračni ovjes, kameru za vožnju u nazad, satelit, jaču muziku... moraš doplatiti i to nekih 20 000 eura s uračunatim davanjima. A sva ta sranja vrijede, brat bratu, 200 eura iz Kine odakle i dolaze.

     Možda sam ovo trebao ostaviti za kraj ali nemogu. Morao sam to odmah istresti jer me to smeta i ne samo kod ovih skupih već i kod ostalih. Ta spika s dodatnom opremom je samo basnoslovni izvor zarade za auto-industriju. A moraš pušit foru jer je igra takva.

A sada, vožnja.

Auto je na parkingu velik i težak. Vrata teška. Sjedneš unutra zalupiš i

BMW serija 7 - unutrašnjost

osjećaš se kraljevski. Mjesta ima puno, svega i svačeg od instrumenata. Malo je frka po parkingu jer je velik i skup a tu gužva.

Ali kada se krene, težine i veličine nestane. Auto radi tehnički perfektno, motor lagano bruji, getriba šljaka, instrumenti rade, dan sunčan, sve ko u priči. Malo laganice a onda folgas preko mosta na Radničkoj pa na obilaznicu. S motorom 3.0, 245 konja limuzina vuče po mojoj mjeri. Tu je odnos težine i snage motora taman. Vuče da se lagano nabriješ ali opet ne „tuče“.

Obilaznica, 170 km/h, klizimo, ne kuži se da je toliko, zatim folgas, idemo 230 km/h, može on još i više sve do 250, autoput postaje uzak i gužva je. Ups... u daljini neki tip ide lijevo u preticanje kamiona, strelovito jurim i imam taman nekoliko sekundi za naglo kočenje. Ne volim pri tim brzinama stiskati kočnicu, a kamoli jako, pa makar to bio i BMW serije 7 jer znam da niti jedna pila pa ni ova ne ostane mirna do kraja kad se naglo koči pri toj brzini.

Ruke se zaznoje, crvenilo udari u uši ali cijeli smo. Sve o.k. Vraćam se u grad, gradska gužva definitivno nije njegov teritorij. Velik i skup zadaje samo brige. Nema tu brzog mijenjanja traka i guranja kroz gužvu.

Vozim se u modu sport (zračni ovjes) onako kako sam stavio za brzu vožnju po autoputu i tada neugodno iznenađenje. Bam. Na rupama lupa ko loše spušteni Stojadin. Nisko profilne gume još više doprinose udarcima ravno u mulde. To je neugodno i za takav auto glupo. Tu očekuješ da se voziš kao da si omotan perjem. Ali to nije slučaj s BMW-om. Nepomirljiv je sraz između težine, veličine, snage motora i udobnosti, to još nitko nije riješio. Idelna težina od 1350 kg odavno je preskočena pa lupanje na grabama ostavlja loš dojam.

       Sve u svemu to je perfektan automobil ali samo automobil a ne neka igračka iz bajke o kojoj sanjamo i pridodajemo joj super moći. Zato ja za njega ne bih iskeširao 120 000 eura i kada bi imao na bacanje. Kupio bih ga možda ženi. Možda sinu. A ja bih za sebe još razmislio. Možda neka druga pila.
Kada kupim, javim...

BMW serija 7